Историјат школе

Решењем Народног одбора Општине Врачар-01 бр. 27941), Скупштина општине Врачар, 15.12.1961. године, донела је одлуку , да се оснује ПРВА СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА ”НХ ДУШАН ДУГАЛИЋ”, са седиштем у Београду, у Ђердапској 19. Одлучено је да у њен састав уђу сва помоћна одељења са територије општине Врачар. Првобитно је била смештена у Авалској 8, а у садашњој школској згради започео је рад 8. марта 1962. године.

Од свог оснивања до данас политика школе била је стално стручно усавршавање кадра, сарадња са релевантним институцијама, перманентно побољшање услова рада, добра сарадња са родитељима и породицом и стварање оптималних услова за напредак наших ученика.

Прва смо школа која је 1970 године оформила боравак за ученике.

Од средине седамдесетих година прошлог века заочели смо укључивање ученика са комбинованим и вишеструким сметњама у развоју, као и ученика са поремећајем у понашању у школу, у чему смо такође били прва школа.Већ тада је остварена сарадња са домовима за децу лишену родитељског старања и део њихових штићеника похађао је нашу школу.И данас је сарадња са овим домовима и обухват њихових штићеника значајан.

Од 1975. године, када је основан Дефектолошки факултет ( данашњи назив факултета је ФАСПЕР ), наставници који су завршили вишу школу наставили су своје школовање на факултету ( 85 % наставника ) и успешно га окончали.Наша школа је дуже од 25 година била једина школа ове врсте у којој се обављало полагање испита за лиценцу ( некадашњи назив – Државни испит ), при чему су наставници наше школе били ментори и консултанти свим кандидатима.

Када је 1975. године отворен Дефектолошки факултет (данас Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију – ФАСПЕР), школа је постала и база факултета, те већ 43 године наши наставници обављају менторски рад, а у школи се обавља и редовна студентска пракса.
Наши наставници одржали су на стотине часова практичне наставе и огледних (данас угледних) часова својим будућим колегама.

Од средине седамдесетих година прошлог века започели смо са ротационом наставом , набавком нових аудио-визуелних и других, за тадашње услове најсавременијих дидактичких средстава и опреме, као и константним унапређивањем наставног процеса.

Крајем седамдесетих година склопљен је уговор између наше школе и Дома здравља Врачар, којим је успостављен договор да њихов дечји психијатар, заједно са психологом, социјалним радником и дефектологом, сваке друге недеље посећује нашу школу и прати развој и напредовање ученика, кроз заједнички тимски рад.Ова сарадња показала је изузетно добре резултате, али је у последње три године прекинута, јер Дом здравља Врачар нема довољно особља које би могло да се укључи у ову активност. У процесу смо проналажења алтернативног решења, како би опет могли да пружамо и ову врсту стручне помоћи и подршке ученицима и њиховим породицама.

1980. године отварамо прво предшколско одељење, у чему смо такође били први.

С обзиром да смо још крајем осамдесетих и почетком деведесетих организовали различите радионице, манифестације и заједничке часове са ученицима типичних школа са наше општине, можемо рећи да смо били први који су започели процес инклузије.

У том периоду у школу се све више уписују деца са сложенијим и комбинованим сметњама, што нас је навело да усклађујемо планове и садржаје са дечјим потребама. Неопходна је била још већа ангажованост свих нас.

Међу првима смо организовали радионице за психо-социјалну подршку родитељима и деци, под називом ” РО-ДЕ ”.Осим радионица и тада, као и данас организујемо предавања и трибине за родитеље на којима су предавачи релевантни стручњаци из различитих области за које родитељи показују интересовање, али су предавачи и наставници наше школе. Обрађују се теме за које су родитељи показали интересовање, кроз попуњавање анкета и упитника на почетку школске године.

За старије ђаке ( седмог и осмог разреда ) организовали смо Омладинску радионицу, где смо причали о свим темама које су их занимале,разговарали о пожељним и непожељним понашањима и навикама, слушали смо актуелну музику коју деца воле, дружили се и шалили, играли друштвене игре.

Да би изашли у сусрет потребама деце/учника, а штићеника Дома за децу лишену родитељског старања ” Моша Пијаде ” , у просторијама самог дома смо отворили истурено одељење, које је постојало док је постојала и потреба за њим.

1996. године, покренули смо часопис ” Ти можеш ”. Мото нашег часописа био је ” Alteri vivas oportet, si vis tibi vivere ” ( ” За друге треба да живиш, ако хоћеш за себе да живиш ”).Часопис је престао да излази из материјалних разлога.

Средином деведесетих отворили смо прву компјутерску учионицу, за ученике са сметњама у развоју. Организовали смо и обуку за употребу рачунара, а полазници су , осим наших ученика, похађали и ученици типичних школа са наше општине.

Двоје наших наставника, у то време, креирали су две едукативне компјутерске игрице за наше ученике, што је био један од пионирских радова те врсте.

Кроз пројекте, донације и различите активности успевали смо да обезбедимо средства како би помогли ученицима у стању социјалне потребе.

Једна смо од првих школа која је обезбедила медицинско особље ( медицинску сестру/ техничара ), који воде бригу о здрављу ученика, брину о њиховој терапији и обављају друге дужности, међу којима и обуку деце у социјалним вештинама ( облачење, обување, прање руку, употреба тоалета и слично ).